Ski Tehnike

Plužni (klinasti) zaokret

je početak i razvoj skijaške tehnike. Preporučuje se početnicima kako bi stekli sigurnost u prvom kontaktu sa snegom. Široko razdvojene skije (repovi skija) početniku omogućuju stabilnost, kontrolu brzine a samim tim i sigurnost na snegu.

Tehnika izvođenja je promena pravca kretanja, pri čemu su skije sve vreme u poziciji pluga. Pri zaokretu je neophodan prenos težine na spoljnu skiju .Skijaš je opterećuje tako što više pritiska koleno spoljne noge napred i unutra. Telo i rameni pojas su upravni na pravac kretanja. Teren za vežbanje je blaga siroka staza sa istekom. Vežbe plužnog zaokreta: 1. u pluženju opteretiti jednu skiju i vođenjem napraviti zaokret u isteku padine, u jednu pa u drugu stranu. 2. izvesti zaokret iz pluženja u kosom spustu. 3. povezati više zaokreta u plugu.

Osnovni zaokret

Izvodi se na blagim i srednje strmim stazama sa malom brzinom kretanja. Polazna pozicija skijaški stav visoka, srednja ili niska pozicija u spustu pravo ili koso, skije su paralelne, podjednako opterecene, u širini kukova, spoljna skija vise opterećena ili skije da su podjednako opterećene.

Zaokret uspostavljanja dinamičke ravnoteze, nagib tela ka centru zaokreta nasuprot dejstvu centrifugalne sile, rotacija nadkoenica ispoljavanje efekta geometrije i elastičnosti skije.

Paralelni zaokret

se izvodi pri većim brzinama i u širokom hodniku. Paralelni zaokret se izvodi u tri varijante: sunožnim otiskivanjem, odizanjem unutrašnje skije i odbojno rasterecenje.

Paralelni zaokret sa sunožnim otiskivanjem se izvodi u kosom spustu.

U srednjem stavu skijaš istovremeno ubada donji štap, sunožno se odupire i rasterećuje skije gore, napred i u smeru zaokreta. Prenosi težinu na spoljnu skiju i postavlja je na rubnik. Kružnim kretanjem kolena napred i ka padini vodi skije preko linije najvećeg nagiba, uz optimalni skijaški otklon. Štap se ubada na polovini prednjeg dela skija, bez narušavanja osnovnog stava. Vežbe pri ucenju se izvode na ravnim, širokim srednje strmim stazama. Metodička učenja : u spustu pravo, poskočiti sa odizanjem zadnjih delova skije, opružanjem pregibanjem tela. U spustu pravo zaokret ka padini. U kosom spustu, ubod gornjeg štapa i otklizavati sa zadnjim delom skija.

Carving tehnika

je trenutno najsavremenija tehnika u takmičarskom i rekreativnom skijanju. Pre nego li skijaš nauči carving tehniku, potrebno je da zna karakteristike svoje skije (dužinu, tvrdoću i radijus skretanja).

Brzo vijuganje

je atraktivna i dinamična vožnja. Motorički pokreti su maksimalno usaglašeni i tehnički precizni. Odlikuju se ritmičnim povezivanjem kratkih paralelnih zaokreta koji zbog brzog ritma ne mogu biti završeni. Za ovu tehniku potrebne su skije sa malim radijusom 10- 15 m.

Postoji više tehnika u brzom vijuganju: sa rasterećenjem opružanjem, rasterećenjem pregibanjem, podizanje unutrašnje skije. Za bilo koju od ovih tehnika potreban je: pravilan osnovni skijaški stav, vođenje skija, gibanje, ritam ubod stapa. Redosled pokreta je isti kao i kod izvođenja paralelnog zaokreta: priprema, ubod štapa, rasterećenje i zaokret. Gornji deo tela je miran sa ramenom osom upravnom na pravac kretanja. Pokreti ruku i nogu su usklađeni, a pregibanje i opružanje je manjih amplituda i izvodi se u ritmu 1/1. Skije se vode u zaokret bez otklizavanja.

Skijanje po grbama

Postoji nekoliko načina skijanja po grbama: preko vrhova grba, između grba i sa strane grba. Da bi ste dobro savladali i vodili skiju po grbama, potrebno je maksimalno gibanje kako bi uspešno amortizovali svaku neravninu, sa time se osigurava srednji položaj na skijama i kontrola brzine.

Zaokret na grbama se izvodi kada se skijaš penje na grbu (ili na njenu stranicu) i mora napraviti fleksiju kako bi zadržao ravnotežni položaj i kako bi pritisak na podlogu ostao jednak. U tom trenutku ubod štapa i prilikom silaska sa grbe skijaš radi opruzanje budući da se smanjuje pritisak na podlogu. Netreba zaboraviti kružna gibanja nogu, koja su neophodna kako bi se odabrao pravi trenutak i put prelaska preko grbe. Prilikom učenja potrebno je odabrati odgovarajuću stazu sa blagim nagibom, sa mekšim i manjim grbama. Vežbati u kosom spustu naglašena gibanja amortizacijom pokretom pregibanja nogu i opružanjem nogu nailaskom na uvalu.

Kao i svaka tehnika skijanja i ova tehnika traži mnogo vežbanja i ponavljanja.

Skijanje po dubokom snegu

Skijanje po dubokom snegu je zadnji ispit skijaša. Skijanje van uređenih staza je teže od skijanja po utabanom snegu. Osnovna pravila i tehnika vožnje po dubokom snegu je da skijaš zauzme srednju poziciju, tako da mu je težište u srednjem delu cipela.

Skije treba da su šire zbog stabilnosti. Težina tela bi trebala biti približno 50% - 50% na obe skije.

Posebno su bitna vertikalna gibanja koja nam omogućavaju da koristimo sneg kao odskočnu dasku. Vertikalnim gibanjem dovodimo skije na različite visine snega tokom vožnje. Kada su skije u donjoj poziciji (ispod površine snega) onda koristite sneg kao spiralnu oprugu koja ih izbaci van, a sve radi naših vertikalnih pokreta, jer u tom trenutku skije su pod najmanjim pritiskom i tada se koristi momenat za promenu smera. To je i jedini mogući trenutak za vođenje zaokreta. Skije koje se koriste za dubok sneg su nešto lakše, mekše, šire i nešto duže u odnosu na skije koje se koriste po utabanom snegu.

Učenje skijanja po dubokom snegu preporučujemo izuzetno kondiciono spremnim i dobrim skijašima.

Terenski skok

Se primenjuje za savladavanje prelomnica, grba, skrivenih snežnih prepreka i ostalih neravnina. U spustu pravo u srednjem stavu skijaš na vrhu grbe izvrši odskok privlačeći kolena prema grudima.

U drugom delu faze leta opruža noge radi amortizacije doskoka na obe ili na jednu nogu. Tokom leta i doskoka skije se nalaze u paralelnom položaju sa padinom. Prilikom većih brzina, u želji da se skrati let preko prelomnice, skijaš opruža telo pre vrha grbe, "upija"grub doskok pregibanjem nogu i odmah posle prelomnice doskače.

Prilikom sporijeg kretanja, a želi se izvesti viši i duži skok, odskok se pojačava jačim odrazom i ubodom štapa ispred grbe

Jet zaokret

Zahteva predhodno dobro savladano skijaško znanje u svim elementima, jer se skija odlučno i meko. Izvodi se na strmim stazama sa rastresitim snegom. Pri zvodjenju zaokreta, telo je blago pomereno u nazad, pregibanjem nogu vrši se kratkotrajno izbacivanje potkolenica i skija ispred tela i karlice, čime se povećava napadna površina skija, a time i otpor snega, što uslovljava naglo izranjanje skijasa iz snega, pri čemu se izvodi zaokret.

Skijas može povećanjem napadnog ugla skija povećati intezitet otpora snega, čime dolazi u poziciju da nema kontakta sa snegom (faze leta), pri čemu rotiranjem nogu dovodi skije u nov pravac kretanja.

Fuzzi zaokret

Zaokret se izvodi na unutrašnjoj skiji u maksimalno niskoj poziciji. Podloga - snežna ravna tvrda staza, brzina mala ili srednja. Iz niske ili srednje pozicije u spustu pravo ili koso, skije su parlelne, podjednako opterećene po dužini,postepeno opterećenje na unutrasnjoj skiji. Pripremni period ne postoji i nema uboda štapa.

Opširnije...

Twister

Izvodjenje na tvrdoj stazi, brzina mala i srednja. Osnovni stav- visoka ili srednja pozicija u spustu pravo ili koso skije su paralelne, podjednako opterećene po dužini, spoljašnja skija više opterećena.

Pripremni period - opružanje spoljnje skije, nagib tela ka centru budućeg zaokreta, divirgentno odvođenje vrha unutrašnje skije i postavljanje na spoljašnji rubnik unutrašnje skije, uspostavljanje dinamičke ravnoteže nagibom tela ka centru zaokreta, nasuprot dejstvu centrifugalne sile, rotacija podkolenica i nadkolenica i ispoljavanje efekta geometrija i elastičnost skije, doziranje otklizavanjem.

Makazice

Izvodi se na srednje strmim i strmim stazama na tvrdoj podlozi u srednjoj i niskoj poziciji. Skije su paralelne i podjednako opterećene. Praviti skokove maksimalni odrazom, uspostavljanje dinamičke ravnoteže sa telom napred u pravcu zaokreta,nasuprot dejstvu centrifugalne sile.U momentu najvećeg odraza podižemo spoljnu skiju u pravcu zaokreta (rep skije), u istom trenutku podižemo unutrašnju skiju (vrh skije), zatim doskok na obe skije sa težinom tela na spoljnoj skiji.

Ekstremno skijanje

Svaki skijaš teži ka višim, jačim i uzbudljivijim ciljevima, a sam vrh je ekstremno skijanje. Jedno je sigurno, extramni skijaši kažu da je osećaj spajanja sa prirodom, planinom koja je uvek isto namilosrdna i moćna,

gde je najmanja greskaje na granici života i trenutne smrti. Ekstremno skijanje ima nekoliko oblika, kao što je Freeride-a i njegovim najekstremnijim oblikom: "Big mountine ride-om". Postoji još i "Freestyle ski", u koji spada nekoliko pod stilova kao sto su "Jump-ovi","Half-pipe, "Ski-cross", "Rail" i jedan sa velikim brzinama, "Speedski".

Od svih najekstremniji je Big mountin ride. Dobio je naziv zbog spuštanja sa okomitih planinskih vrhova, nebirajuci previše put kojim se spuštaju ispred lavina, skokovi preko litica ,vožnja kroz šumu. Ovaj stil je povezan sa helio skijanjem, jer je to jedini mogući način dolaska na najsurovije padine.

Telemark tehnika

Razvijala se sedamdesetih godina u Skandinavskim zemljama. Još uvek je popularna, veoma je teška i izgleda vrlo atraktivno.

Tehnika se izvodi u samom zaokretu , unutrašnja noga je uvek savijena u kolenu a skija je nešto iza donje (spoljne) skije, te je samim tim peta podignuta na gore. Uslov za izvođenje telemark tehnike su “Telemark vezovi”, koji su fleksibilni. Stopalo je fiksirano, s'tim što se peta pomera do 90 stepeni u odnosu na skiju.

Mehanizam tehnike zaokreta

Pri krivolinijskom kretanju, na telo skijaša deluje centrifugalna sila inercije (Fcf). Veličina ove sile je direktno proporcionalna brzini kretanja skijaša i njegovoj masi, a obrnuto je proporcionalna radijusu zaokreta.

Delovanje centrifugalne sile se kompezuje nagibom tela ka centru zaokreta u cilju održavanja dinamičke ravnoteže. Uspostavljanje dinamičke ravnoteže se postiže nagibom tela ka centru zaokreta, čime se stvaraju uslovi za uravnoteženje tangecionalnih komponenti centrifugalne sile (Tcf) i sile težine skijaša (Tg), koje na težiste deluju u smislu njegovog obrtanja oko tačke oslonca, ali u suprotnom smeru.